Zove me žena koja je bila na ivici da odustane od svog braka. Kaže mi: „Njegova majka me nikada nije prihvatila. Od prvog dana joj nisam bila dovoljno dobra.“ Priča mi da je svekrva od početka imala primedbe. Jednom joj smeta kako kuva, drugi put kako se oblači, treći put što ne dolazi dovoljno često kod njih. Žena je ćutala jer nije želela svađu.
Ali problemi su se gomilali.
„Kad god bismo se muž i ja posvađali, ona bi bila prva osoba koju bi on pozvao.“
A onda bi se muž vraćao kući još ljući…
Počeo je da joj govori da je hladna, da ga ne razume i da bi trebalo da bude više kao njegova majka.
Rekla sam joj: „Ova žena ima veliki uticaj na njega ona ti je radila I pravila na psihu ona tebe ne voli, ona ne može očima da te gleda ona čak smatra da ti treba da im budeš rob kuće dušo I od tebe pokušava to da napravi, radi ti magiju, pravi ti svašta, jednostavno želi da budeš kao pepeljuga…“
Ona mi kaže da je svekrva često govorila sinu da je pogrešio što se oženio njome. Čak mu je savetovala da se razvede i pronađe „bolju ženu“. Najgore je bilo kada je počela da mu priča da njegova žena ima nekoga drugog..
Počele su svakodnevne svađe. Žena se pravdala za stvari koje nije uradila, a muž je sve više slušao majku.
Jednog dana joj je rekao: „Možda je moja majka sve vreme bila u pravu.“
Ona mi kaže: „Šta da radim Evice jel možeš ti da mi pomogneš?“
Nije se sve rešilo preko noći, ali kad sam ja uzela svoju zlatnu heklicu I uheklala ovu matoru zlotvorku, da vidite kako se magija povukla sa sina.
Posle je čuvao svoju ženu, ponašao se kao bela lala. Majka nije više imala uticaj na njihov brak jer sam joj isheklala omču oko vrata…