Došla mi je žena koja nije došla zbog svog braka, već zbog brata. Kaže mi: „Dafina, nekada smo brat i ja bili nerazdvojni. Danas se ponašamo kao stranci. Sve je počelo otkad smo oboje ušli u ozbiljne veze.“ Kaže da je njen brat počeo da se udaljava čim se oženio. Njegova žena joj nikada nije bila posebno draga, ali nije želela da pravi problem. Ćutala je i trudila se da poštuje njihov brak.
Onda su počele sitne svađe.
Brat joj je zamerao što se previše meša u njegov život. Ona je tvrdila da se samo brine za njega. Njegova žena je, s druge strane, govorila da brat treba da postavi granice prema sestri.
„Dafina, šta god kažem, neko okrene protiv mene.“
Ni sa druge strane nije bilo bolje. Žena mi je pričala da je i njen partner počeo da joj govori da ne treba toliko da bude vezana za brata i porodicu.
Malo-pomalo, svako je počeo da sluša svog partnera više nego rođenog brata ili sestru.
Uzela sam rašlje i slušala je dok mi priča. Pitala me je da li mislim da je neko namerno napravio razdor među njima.
Rekla sam joj: „Ove rašlje ne mogu da pogreše I izgovorila sam ime Jasmina.“
To joj nije bilo lako da čuje zato što je to upravo bila njena snaha.
Žena je prvo zaćutala pa krenula da zamuckuje, ali znam da joj je bilo jasno. Snaha je htela da uništi odnos između cele porodice da bi bila glavna. Svog muža je terala da rođenu sestru izbaci na ulicu I traži taj deo imovine za sebe…
Kada sam videla da je doterala cara do duvara nisam ostala nema, već sam ženici pomogla I skinula magiju koju joj je snaha uradila. Ubrzo su počeli da se čuju ona I njen brat. Snaha je bila manja od makovog zrna I saterana u ćošak bez prava glasa jer sam je raskrinkala!