Meni se javila žena koja je dugo osećala da joj muž nešto krije. Nije imala dokaz, ali joj je govorila intuicija da nije sve kako treba. Muž joj je bio kamiondžija i često je vozio na relaciji Srbija–Slovenija. Govorio joj je da je na putu, da mora da spava u kamionu i da nema vremena da se javlja. Ona je vremenom primetila još nešto. Pare koje je ranije donosio kući počele su da nestaju. Sve manje novca ostajalo je za njih, a kada bi ga pitala gde je otišao, dobijala je različite odgovore.
Rekla mi je: „Dafina, ja više ne znam šta da mislim. Kad god ode za Sloveniju, kao da ode drugi čovek.“ Uzela sam svoje rašlje i počela da gledam. Ne volim odmah da kažem čoveku nešto što može da mu promeni život, zato sam se posebno skoncentrisala. Pitala sam je gde tačno muž najčešće ide, koliko ostaje i da li u Sloveniji ima nekoga koga poznaje. Rekla mi je da nema nikoga.
A onda sam joj rekla: „Ima.“ Pogledala me je i nije razumela šta joj govorim. Rekla sam joj da ono što vidim ukazuje na drugu ženu i na dete. Nije htela da poveruje. Kaže: „Dafina, moj muž nema dete tamo.“ Ja joj kažem: „Nemoj da me teraš da ti ponavljam. Ima ženu i ima sina uskoro će 18 godina da napuni dete.“
Nastavila sam da joj pričam ono što sam otkrivala. Njegov drugi život bio je u Ljubljani u naselju Nove Jarče kod velikog tržnog centra na samoj raskrsnici nalaze se zgrade sa desne strane i tu živi ta žena sa njihovim sinom. Kada bi kamionom otišao iz Srbije, nije samo završavao posao i vraćao se da spava. Vreme koje je mogao da provede sa svojom porodicom tamo provodio je sa drugom ženom i njihovim sinom. A novac koji je zarađivao, umesto da donese kući, davao je njima. Žena je ćutala. Gledala me je kao da čeka da kažem da sam pogrešila. Ali onda je počela da povezuje stvari. Setila se svih puta kada je govorila da joj muž nema para, svih neobjašnjivih troškova i svih dana kada je dolazio kući sa pričom da je samo vozio i spavao.
Rekla mi je: „Dafina, znači sve vreme je imao drugi život?“ Ja joj kažem: „Ja ti pričam ono što vidim.“ Kada ga je suočila sa onim što je saznala, dugo je ćutao. A onda joj je priznao da u Ljubljani zaista ima drugu ženu i sina jer nije imao kud, raskrinkala sam ga skroz do detalja.
Meni je najteže bilo kada me je ponovo pozvala. Nije više plakala. Samo mi je rekla: „Dafina, znala sam da nešto nije u redu, ali nisam mogla da zamislim da čovek može da vodi dva života.“ Rekla sam joj da sada bar zna istinu. Nekada je istina bolna, ali je bolja od života u neznanju.
Leave a Reply