NEŠTO SE DEŠAVA SA MOJOM ŽENOM

Mene je pozvao čovek koji mi je od prvog trenutka zvučao kao da više ne zna kome da veruje. Kaže mi: „Evice, nešto se dešava sa mojom ženom. Svađamo se oko svega, a ja ne znam ni zašto.“

Ja mu kažem: „Dobro, sedi i sačekaj da pogledam u šoljicu kave.“ Pitala sam ga ko je Jovanka? On mi je rekao da mu je to supruga i da su nekada normalno živeli, a onda su počele svađe. Oko sitnica, oko novca, oko izlazaka, oko svega. Čovek mi kaže da je imao osećaj da ga žena odjednom ne podnosi. A ja sam mu rekla: „Nije problem samo u svađama. Ima tu još nešto.“
Počela sam da gledam šta se dešava i ono što sam otkrila nije bilo nimalo lepo. Jovanka je, prema onome što sam videla, imala ljubavnika. I nije to bila samo neka prolazna priča. Od tog čoveka je uzimala novac i njime plaćala svoje potrebe, a muž o tome nije imao pojma. On je radio, donosio novac kući i verovao svojoj ženi, dok je ona iza njegovih leđa imala sasvim drugi život.
Ali tu nije bio kraj.

Rekla sam mu da su se oko Jovanke stvari dodatno zakomplikovale jer je, prema onome što vidim, bilo i nečega što joj je bilo napravljeno. Počele su svađe u kući, nervoza, udaljavanje i stalni konflikti. Kada sam ga pitala da li postoji neko iz porodice ko je bio posebno nezadovoljan njihovim brakom, rekao mi je za njenu maćehu Rosicu iz Skoplja.

Tada sam mu rekla: „Slušaj me dobro. Ja ti neću pričati bajke. Moraš da znaš da ovo što ti pričam istina da ono što vidim jeste da se oko tvoje žene već dugo nešto kuva.“ Ispričala sam mu ono što sam otkrila o ljubavniku, novcu i stvarima koje su se dešavale iza njegovih leđa. Čovek je dugo ćutao. Nije mogao da veruje. Kaže mi: „Evice, ja sam joj verovao. Nisam imao pojma.“

Onda me je pitao za Rosicu. Kada sam mu rekla zašto se njeno ime pojavljuje u celoj priči, nastala je tišina. On je već ranije primetio da Jovanka posle razgovora sa maćehom postaje nervozna i da se tada najčešće počinju svađe. Ali nikada nije pomislio da bi to moglo biti povezano sa onim što se događalo u njihovom domu.

Rekao mi je: „Evice, ja više ne znam šta da mislim.“ Ja mu kažem: „Nemoj da luduješ zbog toga. Prvo prihvati ono što je pred tobom. Žena te je varala i uzimala novac od drugog čoveka. To je činjenica.“

Nije mi bilo lako da mu sve to kažem, ali ja nisam žena koja će da uvija. Ako čovek dođe kod mene po odgovor, dobiće ga onako kako ga vidim. Na kraju me je zamolio da mu pomognem da se sve to raščisti i da sačuva ono što se još može sačuvati. Rekla sam mu da prvo mora da odluči šta želi od svog života, jer nijedna žena, nijedan ljubavnik i nijedna priča ne mogu zauvek da odlučuju umesto njega.

Meni je taj razgovor ostao u glavi. Najviše zbog njegove rečenice: „Evica, samo sam hteo da znam šta se dešava.“ Nekada čovek ne sluti da će odgovor koji traži potpuno promeniti način na koji gleda osobu pored sebe.