Bio je jako kišan i sumoran dan, znak da će se nešto veliko dogoditi. Negde oko podneva pozvonio mi je telefon, zvao me je čovek koji je već bio na ivici snage. Kaže mi: „Borjane, meni se život raspao, a ne znam zbog čega.“
Brak mu se raspao, porodica se udaljila, svađe su postale svakodnevne i čovek više nije prepoznavao sopstveni život. Kada mi je ispričao sve što mu se godinama dešavalo, rekao sam mu da moramo da krenemo od početka, jer ovakve stvari ne dolaze tek tako, barem prema onome kako ih ljudi doživljavaju.
Uzeo sam svoje sikirče i seo za svoj panj u štali. Imao sam i šta da vidim… Pitao sam ga ko je Zorica koja je udata u njegovoj familiji? Kada mi je rekao da je to žena udovica, sve mi je bilo jasno.
Preplašeni čovek mi je stalno ponavljao kako se plaši za dete kao da je nešto naslućivao… Pominjao je da mu je sin imao nekoliko nesreća u saobraćaju. Tada sam mu rekao: „Slušaj me dobro. sada ću ti pomoći da neko ne strada.“
U situaciji u kojoj se čivek tada našao nije bilo drugog rešenja nego da se momentalno pomogne kako magija ne bi završila posao. Retko ko bi izdržao ono što je taj gospodin uspeo da preživi…
Ova žena je na dan sahrane svoga muža bacila katanac u njegov grob koji je namenila porodici nesrećnog čoveka čije ime neću pominjati. I ne samo to, sa katancem završile su slike svih članova te porodice. Zato je zavladala mrtvačka energija, svađe i rasturanje…
Uspeo sam da uz mnogo truda čoveku pomognem, otklonim što je napravljeno i porodicu umirim i zaštitim od zlih sila…
Leave a Reply