Jedna od težih priča koja me je zadesila jeste kada mi se javila jedna mlada devojka od trideset pet godina i čim je počela da priča, videla sam da je čovek slomljen kad mu se sruši ono u šta je godinama verovao. Sedam godina je bila sa jednim muškarcem. Bili su vereni, spremali se za venčanje i ona je mislila da će konačno zasnovati svoju porodicu. A onda je on, preko noći, prekinuo svaki kontakt sa njom. Samo joj je rekao da ne mogu biti skupa i da je bolje da svako nastavi svojim putem. Bez ikakvog daljeg objašnjenja pokupio se i otišao iz njenog doma koji je trebao biti njihov porodični dom, jer on nije imao ništa iza sebe ali ga je ona prihvatila i sve svoje delila sa njim. Pomagala ga je, davala mu je novac, pomagala je čak i njegove roditelje, ali se nešto dogodilo…
Meni je rekla: „Vido, ja ne razumem šta se dogodilo. Do juče smo pričali o svadbi, a onda kao da mi je neko uzeo čoveka iz života.“
Bila je toliko očajna da se plašila same sebe i nije znala kako će dalje. Rekla sam joj da prvo mora da se smiri i da pusti da ja uradim svoj deo posla pa ćemo videti šta i kako dalje…
Ali dok mi je pričala sve što se dešavalo prethodnih godina, nešto mi je bilo čudno. Pitala sam je kakav je bio odnos sa njegovom majkom. Tada mi je rekla da je žena prema njoj uvek bila fina, nasmejana i dobronamerna, ali da nikada nije imala osećaj da je zaista prihvata kao buduću snahu. Čak mi je rekla da je jednom prilikom sve njene stvari izbacila iz doma svog budućeg muža, a radilo se uglavnom o stinicama…
Tu sam zastala.
Rekla sam joj: „Nemoj da gledaš samo šta ti žena govori u lice. Gledaj šta radi kada misli da je niko ne vidi.“ Naravno odmah sam videla šta se tu dogodilo, matora veštica je gledala da ovu dobru ženicu iskoristi a da sina udomi u neku drugu porodicu. Inače njen budući muž ako mogu tako da kažem je težak tuta muta koji je za sve pitao majku, za sve je morao imati dozvolu, čak i da ode u toalet…
Ono što me je najviše zabrinulo jeste njeno psihičko stanje. Devojka je počela da sumnja u sebe, da se pita da li je zaista ona kriva za sve, da li je možda „luda“, kako joj je bilo sugerisano. Ja sam joj rekla da niko nema pravo da je ubedi da s njom nešto nije u redu samo zato što želi da je skloni iz života svog sina.
Da vam skratim priču, nisam mogla da dozvolim da devojka u venčanici ostane sama, pogotovo zato što je ovo bio njen sudbinski partner. Da je njegova majka uspela u svojoj nameri kojim slučajem, ova devojka bi ostala sama i usedelica, a njen sin bi imao tragičnu sudbinu o kojoj neću ni da govorim.
Odmah sam krenula sa svojim ritualom, rekla sam devojci da ostane smirena. Ovo nije počelo od juče već traje skoro godinu dana, misleći na magiju koju je njena svekrva njoj radila u nameri da joj igra na psihu i da je učini ludom.
Konačno posle manje od 13 dana, mlada dama mi se javila. Ovaj put njen glas nije bio ispunjen tugom već srećom i radošću. Pozvala me je na svoje venčanje i zamolila da joj budem kuma. Moram da priznam da mi je bilo zadovoljstvo.
Leave a Reply