Posle emisije ASTRO ZONA izašla sam iz studija da nastavim da razgovaram sa ljudima koji su me privatno zvali na telefon. Javio se on, muškarac u poznijim godinama, da me pita vezano za svoj brak i porodicu uopšte. Nisam mogla da mu ne kažem šta vidim niti bih to ikada učinila. Dužna sam da svakom govorim sve što mi se prikaže.
Godinama je vozio autobus po Evropi. Odlazio od kuće na dane i nedelje, radio težak posao i vraćao se porodici verujući da sve što radi ima smisla.
Sa Suadom je kasno dobio dete. Sina Sadika. Odgajao ga je kao svog, hranio ga, kupovao mu šta treba, brinuo o njemu i verovao da je to njegovo dete. Nikada mu nije palo na pamet da bi moglo biti drugačije.
Međutim kada sam osetila njegovu energiju sve mi je bilo jasno, rašlje su govorile nešto što nije mogao ni da nasluti. Sin Sadik kako mu je on dao ime nije njegov biološki sin i to sam mu rekla. Čovek je zanemeo, učinilo mi se da se prekinula veza. Onda sam čula kako krklja i pokušava nešto da kaže. Zamolila sam ga da se smiri i da lepo razgovaramo…
Tada mi je ispričao da se njegova žena Suada, dok je on bio na putu, stalno dopisivala sa njegovim šefom jer je on nekoliko puta u njenom telefonu pročitao poruke, ali ga je ona ubeđivala da je sve u redu i da je to samo šala… Čovek je radio, vozio po Evropi i verovao da mu žena čuva kuću i porodicu, a iza njegovih leđa se, kako mi je ispričao, odvijala sasvim druga priča.
Najgore mu je bilo što je sve vreme verovao da se vraća svom detetu. Svaki put kada bi ušao kroz vrata, gledao je Sadika kao svog sina. Nije sumnjao ni u šta.
Kaže mi: „Dafina, ja sam njemu otac bio svaki dan. Nisam znao da nisam otac po krvi.“
Meni je bilo žao čoveka. Nije lako kada saznaš da ti je osoba kojoj si najviše verovao godinama krila tako veliku stvar. Još je teže kada shvatiš da dete koje si podizao možda nije tvoje po krvi, ali jeste deo tvog života.
Rekla sam mu da ne donosi nikakve odluke dok je pod tolikim bolom.
On mi je rekao da mu je najteže zbog Sadika. Bez obzira na to ko mu je biološki otac, taj dečak je godinama imao čoveka koji ga je odgajao i voleo.
Ja sam mu samo rekla: „Nekad čoveka najviše zaboli ono što je sve ove godine smatrao sigurnim.“ I danas mislim na njegov poziv. Radio je po tuđim zemljama, prelazio hiljade kilometara i verovao da se kući vraća svojoj porodici.
A onda je u jednom telefonskom razgovoru saznao da priča koju je živeo možda nije bila ona za koju je verovao da jeste.
Leave a Reply