Narode, pozvala me je majka koja više nije znala šta da radi sa svojim detetom. Kaže mi: „Evice, moje dete se noću budi i toliko se plaši da ne sme ni samo do toaleta. Moram da ustanem svaki put.“
Rekla sam joj miči mi se pusti me da ja to pogledam, kada su deca u pitanju posebno sam osetljiva I brzo se razgoropadim ako ima mađije…
Kaže mi ona da dete već neko vreme ima noćne strahove. Budi se, plače, doziva majku i ne želi da ostane samo ni minut. Na kraju je počelo da spava između mene I supruga, jer drugačije nije htelo da zaspi.
Majka mi kaže da je pokušavala na sve načine da ga smiri. Pričala mu je da nema čega da se plaši, ostavljala svetlo, sedela pored njega dok ne zaspi, ali čim bi pala noć, sve se ponavljalo.
Rekla sam joj: „Daj mi da vidim šta se dešava ženo božja, hoćeš li ti da pričaš ili ja da pričam I pomažem.“
Ono što sam ja tada videla bilo je da dete nosi veliki strah jer je magija napravljena u vidu nagaza na kućnom pragu I da je greškom dete to prvo nagazilo…
Sve ovo radila ti je ona opajdara Dijana, tu preko puta u broju 17. Imaš li takvu susedu?
Žena je samo zaćutala progutala knedlu u grlu I pitala da joj ponovim, što sam odmah učinila… Nakon toga više ništa nije bilo isto, žena se rasplakala I pitala zašto Dijana kada su njoj uvek pomagali kada je trebalo, čak su je I zaposlili…
Rekla sam joj kratko I jasno, hrani pašče da te bolje ujede, ova je tebe izujedala dibidus… Šta sam drugo mogla nego da uheklam bednicu I pomognem detetu da ga očistim od strahova…
Ja uvek kažem ako se dete noću budi, ako ima jake strahove ili stalno traži roditelja, slušajte to nije normalno tu se nešto krije, odmah potražite pomoć ne čekajte da bude kasno…