Samo što sam završio ritual I seo da odmorim javila mi se žena onako zabrinuta, rekao bih na smrt preplašena koja mi je odmah rekla da noću ne sme da ugasi svetlo I da ne sme da spava u mraku, čak I preko dana drži sijalice uključene u kući.
Kaže mi: „Borjane, čim ugasim svetlo, mene uhvati strah I panika. Ne mogu da spavam, imam neki čudan osećaj da u kući pored mene ima još nekog…“
Kaže, dugo već traje. Legne u krevet, proveri vrata, prozore, sve po kući i ostavi upaljeno svetlo. Nekada joj je dovoljno malo svetla iz hodnika, a nekada mora da gori lampa celu noć. Najgore joj je kada se probudi usred noći. Kaže da tada ima osećaj da nije sama u sobi. Ne vidi nikoga, ali joj srce lupa i ne može ponovo da zaspi dok ne upali sva svetla ima osećaj da je neko gleda…
Pitala me je: „Borjane, da li je moguće da mi je nešto napravljeno?“
Rekao sam joj da neću da je plašim ali ko je osoba koja je preminula pre 2 godine? Ona mi je odgovorila da joj je preminuo muž u to vreme.
E pa vidiš dušo, tu nisu čista posla, na dan sahrane tebi je napravljeno da budeš sledeća. Prvo da te izlude, da ti igraju na psihu pa da završiš dva metra bez giometra…
Ovde vidim jednu Slavicu, smeđu ženu sa visokim čelom. Jel ti to svekrva?
Odgovorila je da jeste I da nemaju neki poseban odnos I da se uopšte ne viđaju, a od kako je suprug preminuo baš se ne čuju…
Rekao sam da to što se ne čuju ništa ne znači, da je njena svekrva mnogo mrzi I da želi da završi kao njen sin…
Žena je bila preplašena I pitala me ima li pomoći. Rekao sam naravno dušo, ja ću uraditi šta treba. Posle smo se čuli još nekoliko puta, žena je dobro, sve je otklonjeno, a svekrva nije baš najbolje…