Ova žena me je zvala besna. Kaže mi: „Evice, moj muž krije novac od mene. Ne znam koliko ima, ne znam gde ga drži, a kada ga pitam, pravi se da ništa ne zna.“
E, meni tu odmah nešto nije bilo čisto.
Pitala sam je da li je ranije bilo problema sa novcem. Kaže da nije. Plata je godinama stizala na račun, zajedno su plaćali kuću i račune, a onda je muž odjednom počeo da odvaja novac sa strane.
„Kupuje sebi stvari, ima para za izlaske, a kada ja pitam gde su pare, kaže da preterujem.“
Uzela sam šoljicu i počela da gledam talog. Neću ja ženi da pričam bajke. Ako se nešto pokaže, kažem kako ga vidim.
A meni se u šolji pojavila ženska figura.
Rekla sam joj: „Ovde mi ne stoji samo novac. Stoje mi tajne i jedna žena koja je nekako povezana sa tim.“
Ona je zanemela.
Posle nekoliko trenutaka mi kaže: „Evice, ja sam baš zbog toga pozvala. Već neko vreme sumnjam da novac ne troši samo na sebe.“
Rekla sam joj sve detalje I rekla sam joj da ga sve ispita I da mi se posle toga javi, tako je I učinila…
Prvo je negirao. Onda je počeo da menja priču. Na kraju je priznao da je deo novca odvajao i trošio na poklone i izlaske sa jednom ženom koju je upoznao preko posla.
„Evica, nije mene zabolelo samo što je novac nestajao. Zabolelo me je što sam živela pored čoveka za kojeg sam mislila da znam sve.“
E, to je ono što ljudi često zaborave. Novac sam po sebi nije uvek najveći problem. Problem nastane kada se iza njega pojave tajne, prećutkivanje i laži.
Ja sam joj rekla: „Vraćam ti muža pošten je čovek I ti si poštena žena, on je bio zaveden od strane ove žene makednoskim magijama.“