Žena koja je godinama držala malu prodavnicu zove i kaže mi: „Dafina, ne znam šta se dogodilo. Godinama sam radila dobro, imala sam svoje mušterije, a onda kao da je neko okrenuo prekidač. Ljudi su jednostavno prestali da dolaze jel ću morati da zatvorim radnju?“
Pitala sam je da li se u kraju otvorila neka nova prodavnica?. Kaže da jeste otovrio jedan brka preko puta njih. A promet je iz dana u dan padao a njemu redovi pred trgovinom…
Počela je da pozajmljuje novac kako bi platila dobavljače i račune. Roba je stizala, ali se nije prodavala. Polako je počela da gubi ono što je godinama stvarala. „Dafina, meni ništa nije jasno. Kao da mi neko zatvara vrata.“
Uzela sam rašlje i počela da gledam prostor. Pitala sam je da li se sa nekim posvađala pre nego što je posao počeo da propada?
Ćutala je.
Onda mi je rekla da se nekoliko meseci ranije posvađala sa tim komšijom koji je preko puta njih otvorio trgovinu.
Rekla sam joj: „To je bio samo izgovor, on jeste dolazio da te isprovocira I tada ti je po pragu radnje prosipao bajanu vodicu I zato nemaš mušterije dušo svi idu kod njega…“
Kasnije mi je rekla: „Dafina, dobro je što si mi na vreme rekla da znam ko mi je ovo napravio a možeš li mi pomoći šta će biti sa mojim poslom?“
Ja joj kažem: „Rašlje će sve da pokažu I da pomognu, ovaj brka komšija, tvoja konkurencija ima da zakatanči u narednih 2 meseca”
Kako sam joj tada rekla, tako je I bilo. Njoj su se sve mušterije vratile I otvorila je još jednu radnju nekoliko ulica niže…