Nije čovek zvaosamo zbog para, kako bi neko pomislio, nego zato što više nije znao kako da izdrži pritisak koji mu se skupio na leđima.
Ostao je bez posla, a u kući su ostali računi, deca i žena koja je morala da preuzme sve na sebe. Kaže mi: „Borjane, ona radi, plaća, brine o deci, a ja imam osećaj da joj samo pravim dodatni teret.“
Godinama je radio isti posao. Plata nije bila velika, ali je bila redovna. Kada je firma počela da ima probleme, prvo su kasnile plate, a onda su neki ljudi dobili otkaz. Nije ni slutio da će uskoro biti među njima.
U početku je govorio ženi da će brzo naći nešto drugo. I tražio je. Zvao je ljude, slao prijave, raspitivao se. Ali posao nije dolazio.
A njegova žena je radila sve više.
Ona mu nije prebacivala, ali je on počeo da vidi stvari koje ranije nije primećivao. Ona plaća račune, kupuje namirnice, vodi decu, radi svoj posao i još kod kuće pokušava da održi sve kako treba.
„Borjane, mene je sramota. Ona se raspada od obaveza, a ja sedim kod kuće.“
Rekao sam mu: „Nije sramota ostati bez posla. Sramota bi bila da prestaneš da se boriš.“
Tu sam ga pitao da li se u poslednje vreme svađaju. Kaže da jesu, sve češće. Ona je bila umorna, on nervozan, i svaka sitnica je mogla da napravi svađu.
Počeo je čak da sumnja da mu žena zamera što ne zarađuje i da možda više ne veruje u njega. Rekao sam mu da ne pravi neprijatelja od žene koja trenutno nosi veliki deo tereta porodice. „Ona nije protiv tebe. Umorna je.“
To mu je, kaže, najviše ostalo u glavi.
Nego prijatelju, ko ti je Boško?
Kaže brat od strica.
Kažem mu j, zahvali bratu od strica što te posao I pare neće I pozdravi ga od Borjana.
On je samo zaćutao.
Rekoh mu ajde da ja lepo tebi pomognem da oklocam I rascepim ovo što ti je napravljeno da se zaposliš I izvučeš iz finansijskih problema…
Nekoliko nedelja kasnije ponovo mi se javio. Našao je posao. Nije bio ono što je radio ranije, ali je prihvatio. Kaže da mu je prvi put posle dugo vremena bilo lakše kada je doneo platu kući, makar ona bila manja nego pre.
A žena mu je tada rekla: „Meni nije bio problem što nemaš posao. Problem mi je bio što sam se plašila da vradžbina koje su nam napravili…“
Ja mu kažem: „Radi šta pošteno možeš dok ne staneš ponovo na noge. I ne zaboravi ženu koja je stajala uz tebe kada ti je bilo najteže I mene koji sam ti skinuo mađiju koju ti je ovaj bednik napravio.“